Borba u Tai Chi Chuanu
Tai Chi Chuan je borilačka veština bazirana na principu da mekoća, opuštenost prevazilaze čvrstinu.
Direktno suprotstavljanje sile na silu protivnika se izbegava dok se naglasak stavlja na pozajmici snage protivnika i korišćenja protiv njega samog. Pripadajući školama takozvanih „mekih“ ili „unutrašnjih“ borilačkih veština, treninzi Tai Chi Chuana su osmišljeni tako da telo bude opušteno, fleksibilno i osetljivo uz miran i fokusiran um i nameru. Borac Tai Chi Chuana je istreniran da apsorbuje i neutrališe nadolazeću silu i napad, približava se protivniku u nivou gravitacionog centra i primenjuje silu u odgovarajućem trenutku i pod odgovarajućim uglom uz korišćenje celog tela. Prihvatanjem i pridržavanjem principa predavanja sebe i vođenja od strane drugih, Tai Chi Chuan borac je sposoban da iskoristi protivnikovu snagu protiv njega samog, samim tim stvarajući prostor da slabiji i sporiji protivnik pobedi jačeg i bržeg od sebe.
Još jedna značajna osobina ove borilačke veštine jeste, u samoj osnovi, princip prirodnog pokreta. Svi pokreti i tehnike su bazirani na postojećoj snazi i moći reakcije. Zbog toga što trening ne iziskuje vežbanje novih vrsta reakcije i refleksa na napad već je usmeren na poboljšanje urođenih reakcija, borilačka sposobnost se može, uz adekvatan trening, dosta brzo razviti.
Primarna borbena strategija Tai Chi Chuana jeste „Navedi(protivnika) da napreduje, (učini da protivnik ) pada u prazninu, spoji (se sa protivnikom) i baci (prostivnika) od sebe“ (Yin jin, luo kong, he ji chu).
Navođenje protivnika da napreduje (napredak se odnosi na protivnikov agresivni pokret unapred) može biti jednostavno stajanje ispred protivnika i predstavljanje otvorene mete ili lažni napad koji služi izazivanju reakcije. Navođenje protivnika da agresivno istupi napred, u napad, ima nekoliko prednosti. Prvo, kao strela odapeta iz luka, započeti napad ne može promeniti pravac sve dok ne potroši kinetičku energiju. Takav napad omogućava Tai Chi Chuan borcu vreme i mogućnost da ostvari nadmoćniju poziciju za efikasan protivnapad. Drugo, jak i usmeren napad skoro uvek podrazumeva pokretanje celog tela. Jednom kada je protivnikovo telo u pokretu (i njegov centar gravitacije je u pokretu) moguće je izbaciti ga iz balansa koristeći relativno, pravilno upotrebljenu, malu količinu sile. Na primer, za tzv. „čišćenje“ nogom protivnika koji stoji je potrebna velika sila. Međutim, ukoliko protivnik pomeri svoj centar unapred čineći korak, udarac noge koja samo što nije dodirnula tlo će poslati protivnika na zemlju uz malo napora. Ovaj tip tehnike se može opisati sledećom rečenicom „4 unci prevazilazi (moć) 1000 funti.“ Konačno, navođenje protivnika na agresivni iskorak fokusira njegov um na napad. Ukoliko je protivnikov fokus na napadu, promena na defanzivni fokus kasni i povećava se procenat uspeha protivnapada – ovo omogućava Tai Chi Chuan borcu da „ Krene kasnije ali ipak stigne pre.“
„Pad u prazninu“ jeste princip neprimenjivanja sile protiv sile. Koji je to metod koji omogućava navođenje protivnika da napadne, padne u prazninu, spoji se sa njim i baci protivnika? Šta razlikuje Tai Chi Chuan ( ili unutrašnji/meki stil) od drugih tehnika? Odgovor leži u jednoj veštini – to je mogućnost „prijanjanja /držanja i nastavljanja praćenja.“ Prijanjanje/držanje se odnosi na kontakt sa protivnikom na mekan i nesuprotstavljajući način i održavanje te veze uz obostrano kretanje (blokiranje nadolazeće sile protivnika rezultuje u odbijanju protivnika i onemogućava prijanjanje uz protivnika). Nastavljanje praćenja se odnosi na „predavanje sebe i praćenje protivnika“ uz konstantno praćenje protivnikovog kretanja i promena kretanja u cilju održavanja kontakta. U ovakvim situacijama, konstantno se prati aktivnost i namera protivnika i traži se prilika za „spajanjem“ i vođenjem centra dovodeći ga na taj način pod kontrolu.
Neko može da pita „Uz šta mi tačno prijanjamo/spajamo se? Jesu li to protivnikove ruke? Torzo?“ Odgovor je da se prijanja uz protivnikov centar gravitacije – predeo karlice. U Tai Chi Chuanu se ovo retko kad postiže direktnim kontaktom kakav, na primer, imaju rvači koji kontrolišu protivnikov centar primenjujući „medveđi zagrljaj“. Najčešće će se kontrola gravitacionog centra tražiti preko kontakta sa protivnikovom rukom i/ili gornjim delom tela, koristeći ih kao poluge za upravljanje centrom. U cilju zadržavanja kontrole protivnikovog centra, tačka kontakta sa protivnikom se može često menjati kao rezultat samog kretanja. Sposobnost prijanjanja, praćenja i kontrole protivnikovog centra u pokretu se razvija kroz različite vežbe lepljivih ruku u svim stilovima Tai Chi Chuana.
Tehnike Tai Chi Chuana su uglavnom orjentisane na hvatanje i kontrolisanje protivnika (grappling). Iako se kroz ovaj trening trenira udaranje svim delovima tela, broj čisto napadačkih tehika je mnogo manji od tehnika hvatanja i kontrolisanja u koje spadaju guranje, povlačenje, uvrtanje, čišćenje, korišćenje poluga, bacanje i obaranje. Takve tehnike su osmišljene da kontrolišu gravitacioni centar protivnika i izbace ga iz ravnoteže.
Borbene tehnike/energije Tai Chi Chuana – 13 pozicija
Sve tehnike Tai Chi Chuana su kombinacije energija 8 Tehnika: odbijanje(Peng/Pang), uvrtanje unazad i u stranu (Lu/Loi), pritisak (ji/đai), guranje (an/on), čupanje (cai/kai), cepanje/deljenje (lie), lakat (zhou) i udarac telom (kao).
U najširem smislu, energija odbijanja(Peng) se može primeniti na celo telo. To je energija koja nastaje kao rezultat pravilnog položaja i opuštanja koje Tai Chi Chuan borcu daje fleksibilnost i pokretljivost koje su potrebne za borbu. U užem smislu, energija odbijanja obezbeđuje elastičnost i održava težinu/silu – kao što mekana i fleksibilna voda održava na sebi masivno plovilo.
Uvrtanje unazad i u stranu (Loi) je energija koja sklanja nadolazeću silu sa strane i unazad – kao kružna vrata koja se okreću oko svog centra.
Pristisak (Đai) jeste sila koja potiče iz zemlje naviše i odbija protivnika unazad, na sličan način na koji kamenčić odskače ukoliko ga bacimo na zategnutu kožu bubnja.
Guranje (On) je energija koja usmerava pritisak naniže – poput sile koju koristimo kada se podižemo rukama sa ivice bazena.
Čupanje (Kai) je energija iznenadnog pokreta naniže – pokret sličan branju jabuke sa drveta.
Cepanje/deljenje (Lie) je energija udvajanja sile koja se primenjuje u paralelnim ali suprotnim pravcima što prouzrokuje rotaciju oko centra – primer može biti okretanje volana sa rukama postavljenim sa strane volana.
Lakat (Zhou) je odbijajuća sila celog tela fokusirana na lakat – pomislite na zatvaranje vrata laktom dok su vam ruke pune.
Udarac telom (Kao) je odbijajuća sila celog tela fokusirana na neki deo trupa – uglavnom je to rame.
U Tai Chi Chuanu, pored 8 energija, postoji i 5 principa kretanja – kretanje unapred, unazad, u levu i desnu stranu kao i zadržavanje centralne pozicije. Ovih 8 energija i 5 principa kretanja čine čuveni „prvu formu“ Čang San Fenga od 13 pozicija.
No comments:
Post a Comment