Porsche, Trabant ili FAP mašina ;)

Poplava raznih revolucionarnih i nikad do sad viđenih metoda za poboljšanje i očuvanje zdravlja je sasvim normalna za vreme u kome živimo. Ono što se javno ne govori jeste da većina tih metoda psihofizičkog razvoja potiče od veština joge i ćigonga. Sve popularniji Tai Chi Chuan/Taiđi Ćuen/Tai Či je opšte poznat kao jedna od metoda za poboljšanje raznih zdravstvenih tegoba, jačanje unutrašnje energije i vraćanje psihofizičkog balansa.

Međutim, manje je poznato široj javnosti da je ovo, u stvari, borilačka veština.

Činjenica je da se može praktikovati na mnogo načina i da je dosta prilagodljiva u tome. Ono u čemu nije prilagodljiva jesu principi veštine i poštovanje istih. Verovatno će svi koji vežbaju reći da poštuju principe veštine. To je vrlo verovatno i istina pošto to zavisi od nekoliko stvari:

• sistema koji se trenira i prenosa principa
• intelektualnog i telesnog tumačenja i prenosa principa veštine onoga ko je prenosi (instruktora)
• intelektualnog i telesnog tumačenja principa veštine onoga ko je vežba (učenika)

Kao što možemo pretpostaviti, mnogo preduslova stvara mnogo mogućnosti da nešto krene naopako. Postoje škole koje potenciraju zdravsteni aspekt i postoje škole koje potenciraju borbeniji aspekt ali i one koje praktikuju i jedno i drugo. Neko će sad reći da je jedan ili drugi aspekt veštine Tai Či Čuana ono što je bolje.

Da bih bolje prikazao ono što želim da prenesem, poslužiću se opisima.

Opcija A – treniranje Ćigonga kroz Tai Či pokrete iliti potenciranje zdravstvenog aspekta bez ikakvog pomena ili znanja o borilačkoj primeni

Dobili smo kompletan Porsche  ali bez motora. Nemamo uslova za Porche-ov motor pa nekako stavimo motor starog, dobrog Trabanta. Upalimo, vozimo se, sve je lepo i fino sem osećaja sportske vožnje. Taj motor nema snage da nam pruži tako nešto ali Bože moj, šminka je šminka...

Opcija B - treniranje Tai Či-ja isključivo kao borilačke veštine bez ispravnih i primerenih pripremnih vežbi Ćigonga

Imamo motor Porche-a. Ali imamo Trabant bez motora. Nekako smestimo i povežemo motor u Trabant, upalimo, krenemo i – Trabant se raspadne zbog snage motora koju ne može da podnese. Ukoliko telo ne pripremimo na odgovarajući način, može se desiti da jednostavno dođe do zasićenja.

Opcija C – treniranje Tai Či-ja kao „meditacije u pokretu“, učenje formi bez pravilnog Ćigonga i bez ideje o borilačkoj primeni uz neadekvatan prenos ili nedostatak znanja.

  

Ovo je najčešći slučaj u svetu. Učenici uče pokrete Tai Či Čuana bez ikakve ideje o tome šta rade, zašto to rade, kako ispraviti greške i kako savladati obimnu materiju. Ovo može biti analogno kretanju Trabantom (sa njegovim originalnim motorom) na put oko sveta bez budžeta i bez ikakve ideje koji je pravac u kome idemo. 


Opcija D – treniranje Tai Či-ja kao kompletnog sistema, učenje formi uz pravilne Ćigong principe sa idejom o borilačkoj primeni uz adekvatan prenos znanja i principa veštine Tai Či-ja.


Ove škole ili klubovi su pravo blago ali ih treba i prepoznati. Ono što nude je često dosta teže od opcije A i B a pogotovu C. Ali rezultat je pravi Porsche, vožnja(vežbanje) je uživanje a osećaj kao da imate snagu prave FAP mašine :)

Kako odabrati pravu školu ili klub?

Jednostavno.  Postoji nekoliko koraka:

1. napraviti spisak lokalnih klubova ili škola
2. naći onu koja nudi kompletan program
3. proveriti reference i osposobljenost instruktora 
4. otići na probne časove
5. "osetiti" atmosferu u klubu/školi i među ljudima
6. odabrati klub ili školu i vežbati :)

Srećno!