Kako bih objasnio šta se podrazumeva pod Chi-jem, makar u našem sistemu vežbanja, moramo se vratiti 4000 godina unazad u Kinu. Iako predstavljaju jednu od najstarijih civilizacija, većina naroda koji je živeo u to doba je bio nepismen ili polupismen. Javljaju se poteškoće u objašnjavanju pojmova i svi fenomeni se objašnjavaju putem slikovitih prikaza-slike, ideogrami, pesme-a sve u cilju boljeg shvatanja prirode i čoveka.
Princip dualnosti, širom poznat kao Yin/Yang, je sveprisutan, te se i čovek i njegova priroda uklapa u tu šemu. Ono što je karakteristično za čoveka jeste da pored tela(Yang princip), poseduje i um ili duh(Yin princip). Kinezi su smislili genijalan način da predstave stvaranje nematerijalnog(um, duh, Yin) od strane materijalnog(telo,hrana,Yang) i dobijamo sledeći simbol za Qi:
gde gornji simbol predstavlja vazduh ili paru(Yin) dok donji predstavlja pirinač(Yang).
Kako bi stvari bile malo jasnije, ovde je predstavljena suština kao i dualnost pojma Chi-unošenjem hrane i vode dolazi do procesa stvaranja energije za funkcionisanje tela i uma.
Chi predstavlja kod istočnjaka mnogo stvari - vazduh, krv, limfu ali i životnu energiju i snagu. Kontrolisanje i stvaranje Chi-ja je za neku drugu priču, te ću se zadržati, za sad, samo na objašnjenju pojma i razlozima mistifikacije.
Potenciranje "mekoće" u Tai Chi Chuanu proizilazi iz jednog od principa veštine i Taoizma, da opušteno i meko prevazilazi(moć) stegnutog i čvrstog(mišića). Upotrebom sile, napadač se nesvesno prepušta i sili inercije koju njegovo telo ima, i koju praktikant veštine može da upotrebi kako bi se odbranio-princip sličan u mnogim drugim veštinama. U takvim situacijama se primenjuje princip skretanja protivnika i korišćenja njegove težine.
"Magična" odbacivanja sparing partnera od strane majstora Tai Chi Chuan-a se objašnjavaju usmeravanjem Chi-ja kroz njihove ruke, noge, ramena itd. te kad student to pokuša da uradi i ne uspe dobije objašnjenja tipa "Chi ti nije dovoljno jak" i slično bez daljeg objašnjenja.
Tajna odbacivanja i guranja jeste u primenama Fa Jing(iznenadni brzi udarci, poput biča) i Chin Na(poluge i hvatanja) tehnika i nema veze sa magijom i vatrenim loptama iz prstiju!
Mnogi instruktori će potencirati Chi kao izvor moći nad učenicima ni ne govoreći o tehnikama koje koriste kako bi nekog bacili, odgurnuli ili nešto slično, stvarajući na taj način oreol "nedodirljivosti" i iluziju "vladanja nevidljivom silom". Učenici, željni da dostignu taj nivo, ili dostignu makar deo "moći" instruktora, ostaju hipnotisani i po nekoliko godina na istom nivou na kome su bili zato što im instruktor ne otkriva šta se, u stvari dešava.
Usled pojave mnogo instruktora i razvodnjavanja veštine, sve se više potencira zdravsteni aspekt Tai Chi Chuan-a koji se može dobiti i jednostavnim Qi Gong vežbama, vežbaju formu koja izgleda lepo na oko ali ili bez primene unutrašnjih principa ili sa loše protumačenim principima veštine, formu koja dovodi do stagnacije.
Sledeći put ću pisati o kontrolisanju i stvaranju Chi-ja, Push/Sticky Hands kao i o razlici između sportskih i tradicionalnih formi Tai Chi Chuana.
